Iz Amerike
I kao sto obicno biva, , posle oluje dolazi sunce.I zahvaljujuci njoj - huricane Irena- izadjosmo, konacno, medju svet. Svekoliki i raznoliki . Ja , kao i deca obradovah se jako sto cemo posetiti Nani i Didu u Kvinsu .U brzini zaboravih foto aparat. A toliko ljudskih likova, svih boja i velicina , kultura i nekultura. A duh avanturisticki bi da luta sa aparatom u ruci i zaustavlja trenutke -crnac prodaje plasticne pistolje za vodu , peva i njise se u taktu rep muzike.Mladi jevrejin sa dugom,spicastom,plavom bradom i crnim sesirom sa ravnim obodom,smireno i dostojanstveno prolazi kroz guzvu.Temperamentna spanjolka zasipa svoju cerku bujicom reci, pozamasna crnkinja sedi u izlogu salona za masazu i bulji nekuda sa izrazom dosade na licu, americki veteran iz Vijetnama sedi u invalidskim kolicima i moli prolaznike za koji cent, devojcica vozi veliku zutu macku u specijalno napravljenim kolicima, sa p;isanim jastukom, u obliznji park, u setnju.........
Sve kao u filmu,a ni malo nije film.Sto bi rekla deca- igramo se za ozbiljno. Moram da pomognem Nani koja se bori sa buljukom nestasne dece.A tako bih volela da jos malo razgledam, da se probijam kroz guzvu , posmatram lica, upijam mirise svih svetskih kuhinja.A tek prodavnice , ja sam znas, kupoholicarka.Nisam mogla da odolim , rasprodaja i to velika.Zadrzala sam se tu skoro tri sata. Kako odoleti-ima svega , i potrebnog i nepotrebnog.Moram da kupim bar nesto , odmah se osecam bolje, kao da popijem tabletu za zivce ili odradim set ci gong vezbi. Za svakoga ponesto.Kupila sam majice na kojima pise "I am american and proud of it."Nadam se da mi sin nece imati neprilike zbog tog mog "nepromisljenog poteza".Nisam u tom trenutku mislila na politiku.Mozda nisam stvorena da dugo mrzim.Da se ljutim da , ali ne da mrzim, pogotovu ne dugo, pa sam zaboravila sta su nam amerikanci uradili.Jer ako sam ja zaboravila ima ko nije."Gde si ti tako dugo, vec sam se zabrinula da si se izgubila, a i tel.si iskljucila" Zar JA da se izgubim.Uvreda.No dobro, Nani verovatno misli da sam nepretna sredovecna zena koja ne sme sama da izadje na ulicu , bez pratnje. Jer ovo je NY. Sto jes, jes, nisam bas raspolozena da zalutam u neku od onih crnackih ili kineskih cetvrti, pa da kazu "eto vidite, a rekli smo joj da se ne udaljava od kuce", znate ovo je Amerika.Dakle, sta je tu je, ima i ovde dobrih stvari: recimo clogs and boots, ice-cream, automobili koji se voze " neozbiljno", tj.zaboravi levu nogu, tj.kao da si na vasaru i vozis se auticima .Stisnes,povuces , pritisnes i to vrlo pazljivo i ona idu.Nema guranja, molitve pre polaska da se dobro kuci vratis i zamisli - ovde kola ne prokisnjavaju.KIsa ti ne moze nista i mozes slobodno da prodjes kroz baru, a da ne ostanes u njoj. Nekada dzaba coveku pare , kad nezna da uziva.Naoko imaju sve , kucu, dvoja kola , pudlu-ne dzukca , jede se po restoranima –Friendlies for children , Mac Donald , Applebee i druga da ne kazem s....Odosmo jedan dan u japanski Gasho.Jeee , deca se odusevljavaju kako kuvar pred njima na brzaka sprema “japanski miks” kako ga ja zovem.Stavi veliku dzombu belog pirinca na vrelu plotnu koja je ugradjena u stolu i koju pre toga obrise masnom krpom ,da bi mogao i nas da odusevljava.Gadja decu zalogajima pirinca a ona padaju na teme od odusevljenja.Nije bilo lose , samo nakon vrlo kratkog vremena prvo je Sara otisla u toalet , a cim smo stigli kuci i ja.Gasho nam je dosao glave (i stomaka)………..Ali, ne vide lepotu zalazeceg sunca, ne osecaju miris soli sa okeana tokom svezih jutara i ne vide veverice koje dolaze na trem kuce. A kuca lepa , sa velikom terasom na kojoj nema stolice za ljuljanje i stocica sa sarenim stolnjakom gde se pije jutarnja kafa sa muzem.......................
